VEŠTAČENJA SU BITAN, ALI I ZAPOSTAVLJEN IZVOR PODATAKA O UZROCIMA NEZGODA

Veštačenja saobraćajnih nezgoda na kojima se zasnivaju pravosnazne sudske odluke, po svojoj prirodi su najbistriji izvori podataka iz kojih ističu najtačniji podaci o tim nezgodama, a naročito o njihovim saobraćajno-tehničkim uzrocima.

Osnovni zadatak saobraćajno-tehničkog veštačenja, u opštem slučaju je: da na osnovu raspoloživih polaznih podataka, prvenstveno materijalnih dokaza, prikupljenih na uviđaju saobraćajne nezgode, utvrdi saobraćajna obeležja relevantnih saobraćajnih situacija predmetne nezgode, precizira tok nezgode, tj. rekonstruiše proces odvijanja nezgode, analizira uslove za njeno izbegavanje i konačno, identifikuje uzrok nezgode prvog reda. 

Vestačenja povodom saobraćajnih nezgoda, osim veštaka saobraćajne struke, obavljaju i brojni eksperti drugih specijalnosti, primenjuci najsavremenije metode i alate. Njihov studiozan rad, nažalost, koristi se samo u tekućim sudskim postupcima, u kojima oni ispunjavju osnovni zadatak veštačenja, dok se potpuno zanemaruje ogroman potencijal tih urađenih veštacenja, sadržan u kvalitetnim podacima o nastalim saobraćajnim nezgodama, lociranim u arhivama pravosnažno rešenih sudskih predmeta. Zaobilaženjem ovih izvora i nekorišćenjem podataka koje nam oni nude, pre svega o uzrocima nezgoda, a naročito o onom dominantnom, praktično se odričemo mogućnosti da prepoznamo ne samo stvarne uzroke nezgode, vec i prave, odgovarajuće preventivne mere za poboljšanje bezbednosti saobraćaja.

Nekorišćenje raspoloživih podataka o uzrocima saobraćajnih nezgoda, naročito je važno za Srbiju, budući da je karakteriše:

• nepostojanje naučno-istraživačke institucije koja se ozbiljno bavi relevantnim pitanjima iz oblasti bezbednosti saobraćaja (u nekadašnjoj SFRJ, tu delatnost su nastojali da razviju, pre svih, nstitut “Kirilo Savić“ i Institut Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, koji su na teorijskom planu čak i uspevali da prate zbivanja u svetu, a u istraživačkom delu, da u skladu sa raspoloživim, malim finansijskim sredstvima dođu i do nekih relevantnih saznanja, medutim, danas je istraživacki rad praktično zamro, što se u krajnjem i očituje upravo kroz zanemarivanje veštačenja kao bitnog izvora podataka, kao i prevashodnog korišćenje raspoloživih statističkih podataka), 

• raspolaganje ograničenim, malim finansijskim sredstvima za obavljanje kvalitetnih, naročito eksperimentalnih istraživanja, koja okolnost nalaže racionalnije korišćenje raspoloživih izvora podataka (svaki uviđaj saobraćajne nezgode i potonji ekspertski rad na planu utvrđivanja uzroka nezgode, trebalo bi tretirati kao faze istraživačkog rada u oblasti bezbednosti  saobraćaja...), 

• netačna statistika podataka o uzrocima saobraćajnih nezgoda, izmedu ostalog i zbog toga, što se statistički uzrok saobraćajne nezgode utvrđuje na dan njenog događanja i što se to čini od strane policajca, iako je za rasvetljavanje stvarnog uzroka saobraćajne nezgode često potrebno učešće brojnih stručnjaka, različitih specijalnosti, kao i značajno vreme, koje se u sudskoj praksi Srbije, ne retko meri i godinama...

Posledica ovakvog stanja, tj. prevashodnog korišćenja statističkih izvora podataka je: netačna identifikacija dominantnog uzroka nezgode, preduzimanje neodgovarajućih mera prevencije i u krajnjoj konsekvenci, nepovoljno stanje bezbednosti saobracaja.

Pozivam sve da mi se pridruže u pronalaženju pravog načina za oživljavanje i afirmisanje veštačenja u ulozi izvora podataka o uzrocima nezgoda i njihovih pratećih okolnost, kako bi se što pre pristupilo i kokretnom istraživanju uzroka saobraćajnih nezgoda u Srbiji u cilju stvaranja uslova za trajnije poboljšanje bezbednosti saobraćaja.