Translate

среда, 05. јун 2013.

SUDIJE, TUŽIOCI, ADVOKATI, OKRIVLJENI, OŠTEĆENI, SAJT "STV.CO.RS" JE ZA VAS


Ovo nije reklama za novi sajt "stv.co.rs", već poklon agencije za veštačenje "STV" svim korisnici saobraćajno-tehničkih veštačenja, posebno, u oblasti nezgoda pešaka.

Na strani sajta S,t,v moguće je, između ostalog, bez angažovanja veštaka, pristupiti utvrđivanju brzine kretanja pešaka, koja je izuzetno značajno, često presudno saobraćajno obeležje za rasvetljavanje uzroka nezgode.

Praksa je, da brzinu pešaka utvrđuju veštaci saobraćajne struke, na osnovu iskaza učesnika u nezgodi i svedoka, tj. očevidaca ostvarenog načina kretanja pešaka u nekoj nezgodi, s jedne strane, i poznatih vrednosti brzina pešaka, koje su eksperimentalno određene za različite režime kretanja, polove i starosne grupe, s druge strane. Vrednosti eksperimentalno određenih brzina pešaka, do kojih su došli V.A.Bekasov i M.M.Kotik (SSSR), koje su u proteklim decenijama verifikovali i saobraćajni stručnjaci nekadašnje SRJ i danas se smatraju validnim, te se kao takvi i redovno primenjuju u sudskim postupcima.

Identifikaciju brzine pešaka, veštak saobraćajne struke obavlja na osnovu raspoloživog iskaza na okolnost ostvarenog režima kretanja pešaka, formulisanog od strane ispitanika, često uz sugeriranje i/ili preciziranje opisa tog režima od strane ispitivača. Veštak praktično vrši uvid u rezultate eksperimentalnih istraživanja i pronalazi odgovarajuću brzinu proglašavajući je ostvarenom. Ovakav pristup identifikaciji brzine prate brojni problemi, koji svakako utiču na tačnost njenog utvrđivanja. Pre svega, iskazi ispitanika su obojeni subjektivnim svojstvima, ono što je za nekoga "normalan hod ", za drugog može biti "brzi hod " i sl. Režimi kretanja pešaka još uvek nisu standardizovani, tako da se u iskazima sreće "ubrzano kretanje", "sporije trčanje" i sl. koje veštak po slobodnoj proceni svrstava u neki od eksperimentalno posmatranih režima. U praksi se ne retko sreću i mišljenja da, recimo, starije osobe ne mogu da trče... Od očevidaca, ispitanika, retko se traži da preciziraju ugao pod kojim su posmatrali pešaka, a koji ugao je i te kako uticao na njihovu percepciju načina kretanja pešaka, a i kada se položaj očevidaca u odnosu na pešaka precizira, veštaci ga ne uzimaju u obzir, jer faktori korekcije nisu poznati.

Ovakvo stanje stvari i iskustvo stečeno u ovoj oblasti, motivisali su me da razradim i predložim sudijama, tužiocima i svim ostali strankama u sudskim postupcima, primenu novog pristupa za pouzdanije i tačnije utvrđivanje brzine kretanje pešaka, koji podrazumeva i primenu novog, odgovarajućeg alata.

Osnovna zamisao bila je:

  • da se vizueliziraju rezultati dosadašnjih istraživanja brzina kretanja pešaka koji se koriste u našoj praksi, tj. da se animiraju kretanja pešaka, različitog pola i uzrasta, različitim režimima, u realnom vremenu i da se ta animirana kretanja prikažu iz različitih uglova posmatranja, kako bi se raspolagalo i prikazom koji predstavlja što verniju simulaciju ostvarenog pogleda ispitanika,

  • da se izradi odgovarajući "alat", koji se sastoji iz: datoteke svih animiranih režima kretanja pešaka (ukupno 902 animirane sekvence) i programa za pronalaženje i prikazivanje željenog režima kretanja izabranog pešaka, i

  • da se dizajnira jedostavan interfejs koji omogućava korisnicima brzo i lako aktiviranje željenog prikaza režima kretanja izabranog pešaka, koji verno simulira vizuru ispitanika, kako bi se, posmatranjem animiranog režima kretanja predmetnog pešaka, na koji je ukazao ispitanik, prikazanog pod uglom pod kojim je i ispitanik gledao pešaka u vreme nezgode, ili jednovremenim prikazivanjem svih animiranih režima (za slučaj da ispitanik ne može odmah da se opredeli za jedan režim), praktično omogućilo ispitaniku da prepozna ostvareni način kretanja pešaka, a korisniku programa, da evidentira prepoznati režim od strane ispitanka, kao i prikazane odgovarajuće brzine pešaka (njihovu minimalnu, maksimalnu i srednju vrednost).

Ideja je bila da se program prvo primeni u istražnim odeljenjima pojedinih sudova. Međutim, od toga se odustalo, kako zbog znatno šireg spiska potencijalnih korisnika (ostale sudije, tužioci, advokati, okrivljeni, oštećeni...), tako i zbog uvođenja tzv."tužilačke istrage", u kojim okolnostima se i težište prikupljanja relevantnih podataka premešta iz istražnog odeljenja u tužilaštvo.

Uveren u korisnost ovog alata, odlučio sam da ga učinim dostupnim preko interneta, svim potencijalnim korisnicima.