USAGLAŠAVANJE PREVENTIVNIH MERA SA STVARNIM UZROCIMA SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

Preventiva u bezbednosti saobraćaja, sistemski posmatrana jeste skup mera i aktivnosti udruženih u svrhu povećanja nivoa bezbednosti saobraćaja. Shodno osnovnim elementima saobraćajnog sistema i činiocima njegovog razvoja, a time i njegove bezbednosti, ovaj sistem se sastoji iz četri osnovna, relativno zaokružena podsistema: preventivnih mera i aktivnosti vezanih za čoveka, zatim za vozilo, put i konačno za okolinu, u koju pak, svrstavamo, ne samo fizičku okolinu puta, već i sve ostale, neobuhvaćene mere i akcije.

Već iz ovog prikaza, jasno se vidi da je sistem izuzetno složen. Obilje mera i aktivnosti koje preduzimaju brojni nosioci, stalnost zahteva za dinamičkom, postorno-vremenskom preraspodelom intenziteta angažovanja pojedinih podsistema, koji samo u uzajamnom sinhronizovanom delovanju mogu dati željene efekte, uz izuzetno značajnu činjenicu, da se sistem oslanja na složene i teško utvrdive uzroke nezgoda, dovoljni su pokazatelja ne samo složenosti, već i važnosti ovog sistema. Otuda i organizacija njegovog funkcionisanja ima poseban značaj i ne trpi nikakve improvizacije. Međutim, sudeći prema stanju istraženosti uzroka sabraćajnih nezgoda i činjenici o korišćenju statistički evidentiranih uzroka, u Srbiji se i na ovom planu i te kako improvizuje (detaljnije).

Slika 1.  Struktura saobraćajnog sistema i procesa koga stvara

Uzroci saobraćajnih nezgoda i prateće relevantne okolnosti tih nezgoda, direktni su odreditelji, upravljači načina funkcionisanja sistema preventive u bebednosti saobraćaja, kako sa stanovišta izbora sadržaja rada njegovih pojedinih ključnih delova, tako i sa stanovišta dinamike angažovanja i sinhronizacije rada tih delova. Budući da se statistički uzroci nezgoda bitno razlikuju od stvarnih, to je i sadašnje programiranje rada sistema preventive na bazi statističkih uzroka, ako uopšte i postoji, svakako neodgovarajuće, a samo funkcionisanje sistema neracionalno, neefikasno, nezadovoljavajuće.

Netačna identifikacija nepropisne i neprilagođene brzine, kao dominantnog uzroka saobraćajnih nezgoda u Srbiji, uslovila je razradu i primenu neodgovarajućeg sadržaja  preventivnih mera (vaspitno-obrazovnih, tehničko-regularnih, normativno-represivnih) i svakako dovela do poznatog lošeg stanja bezbednosti saobraćaja.

Normativno-represivne mere su možda i najjasnije ispoljile nesklad između društvenih potreba za njima, koje proizilaze iz stvarnih uzroka saobraćajnih nezgoda i neiskorišćenih mogućnosti u svim sferama, počev od istraživačkog rada, do samog sprovođenja kontrole učesnika u saobraćaju. Uočena neusklađenost preventivnih mera sa uzrocima nezgoda podstakla je i mene da razradim i predložim način ublažavanja ovog problema. 

Primer usklađivanja normativno-represivne mere

sa ključnim uzrokom saobraćajnih nezgoda

Kreatori ZOBS-a, propustili su priliku da dopune ovaj Zakon nedostajućim članom i tako bar stvore uslove za efikasniju borbu protiv neoprezne vožnje. Predlog novog člana ZOBS-a im je blagovremeno saopšten, čak i verifikovan na sednici prvog, ekspertskog tima Vlade Republike Srbije, koji je imao zadatak da pripremi nacrt novog Zakona, ali je na čudan način isključen iz zvaničnog konačnog predloga tima, bez ikakvog objašnjenja. Proistekao je iz mog dosadašnjeg istraživačkog rada u oblasti bezbednosti saobraćaja i iskustva stečenog u oblasti ekspertize saobraćajnih nezgoda, kao i iz sagledavanja primene ZOBS-a u sudskim postupcima. Naišao je na široku podršku sudija i objavljen je u Biltenu nekadašnjeg Okružnog suda u Beogradu.

Predlog praktično predstavlja direktan odgovor na zahtev sudske prakse, budući da se ne retko ukazuje potreba za ovim članom Zakona. Naime, brojne ekspertize saobraćajnih nezgoda su pokazale da uzrok nezgode često treba tražiti u nepažljivoj vožnji vozača, tj. u zakasnelom preduzimanju radnji izbegavanja nezgode i neiskorišćavanju objektivnih, saobraćajno-tehničkih uslova za sprečavanje nezgode, što u sudskoj praksi nije podržano i odgovarajućim članom ZOBS-a i što dovodi do korišćenja drugih, raspoloživih članova, koji kao neodgovarajući, izazivaju i neracionalno, prekomerno trajanje procesa suđenja.

Osim nepažljive vožnje, izazvane kratkotrajnim neosmatranjem prostora ispred vozila ili smanjenom koncentracijom pažnje na taj prostor, razlozi zakasnelog preduzimanja radnji izbegavanja nezgode od strane vozača mogu biti locirani i u: njegovoj pogrešnoj proceni saobraćajne situacije (precenjivanje ili potcenjivanje pojedinih saobraćajnih obeležja koja karakterišu nastalu saobraćajnu situaciju i određuju položaj i način kretanja učesnika u nezgodi), kao i u subjektivnom faktoru vozača, njegovom psihofizičkom stanju, zamoru, stepenu osposobljenosti, iskustvu, perceptivnim i reaktivnim sposobnostima i sl.

Kako, s jedne strane, mnoštvo pomenutih činilaca, koji se praktično i ne mogu kvantifikovati, posebno prilikom razjašnjavanja nastalih saobraćajnih nezgoda u okviru sudskih postupaka, individualizira svakog učesnika u saobraćaju, koji se, kao takvi, specifični i različiti, pojavljuju na istoj saobraćajnoj površini, to se i javlja potreba da se njihovo učešće u saobraćaju reguliše posebnim, nedostajućim članom ZOBS-a, koji bi obavezao svakog vozača da prepozna prisustvo pomenutih faktora i shodno njima odgovorno uzme učešće u javnom saobraćaju ispoljavajući karakteristike bezbedne vožnje. Postojeće rešenje ovog pitanja u ZOBS-u, dato je u vidu blanketne norme, koja obavezuje učesnike u saobraćaju na putu da se ponašaju na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike, kao i da blagovremeno preduzmu sve, radi izbegavanja opasnih situacija nastalih ponašanjem drugih učesnika u saobraćaju.

Umesto njega i često neuspešnog traganja za odgovarajućim rešenjima u nekim drugim članovima ZOBS-a, od strane tužioca i sudija, novi član Zakona, koji bi tretirao neopreznu vožnju, mogao bi da glasi:

Vozač je dužan da vozi sa pažnjom koja nije ometana i u skladu je sa: njegovim psihofizičkim osobinama i stanjem, vozačkim, perceptivnim i reaktivnim sposobnostima, iskustvom, vrstom i stanjem puta, uslovima preglednosti i vidljivosti, atmosferskim prilikama stanjem vozila i tereta i saobraćajnim uslovima, tako, da vozilom ne ometa druge učesnike u saobraćaju, ili izbegne svaku prepreku koju pod datim uslovima može da očekuje.

Ovim članom, pokrila bi se velika praznina u sudskoj praksi, budući da bi se dobila odgovarajuća norma za najbrojnija krivična dela iz oblasti saobraćaja, a njegova primena bi bila olakšana upravo veštačenjima u okviru kojih bi eksperti egzaktno utvrđivali uslove za izbegavanje nezgode od strane učesnika u nezgodi.

NEOPREZNA VOŽNJA JE NAJČEŠĆI UZROK SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

Gotovo svakog dana mediji nas obaveštavaju, ili bolje podsećaju, da saobraćajne nezgode nastaju najčešće zbog nepropisne i neprilagođene brzine kretanja vozila. Šta više, ovu inforamaciju često saopštavaju "stručnjaci", predstavnici Komiteta za bezbednost saobraćaja i MUP-a Republike Srbije, nauke, tzv."autoriteti" za bezbednost saobraćaja. Izvor podatka na koji se pozivaju je statistika podataka MUP-a Republike Srbije.

U tabeli T-1 koju je objavio MUP Srbije, prikazani su uzroci nezgode, među kojima je na prvom mestu, po učestalosti javljanja, upravo nepropisna i neprilagođena brzina.

                                                                                                                                                Tabela T-1

NAJČEŠĆI UZROCI SAOBRAĆAJNIH NEZGODA SA NASTRADALIM LICIMA
Godina / Uzrok saobraćajnih nezgoda	2003.	2004.	2005.	2006.	2007.	2008.	Ukupno
1. Nepropisna ili neprilagođena brzina	5.636	5.905	5.385	5.922	7.38	7.182	37.368
	45,40%	44,08%	42,17%	42,53%	44,24%	43,13%	43,58%
2. Neustupanje prvenstva prolaza	1.758	1.968	1.967	2.274	2.846	2.870	13.683
	14,16%	14,69%	15,40%	16,33%	17,16%	17,24%	15,96%
3. Psihofizičko stanje vozača	785	871	806	789	889	897	5.037
	6,32%	6,50%	6,31%	5,67%	5,36%	5,39%	5,87%
4. Nepropisno preticanje	548	569	570	589	694	697	3.667
	4,41%	4,25%	4,46%	4,23%	4,18%	4,19%	4,28%
5. Nepropisne radnje u saobraćaju	1.786	2.055	2.000	2.195	2.720	2.973	13.729
	14,39%	15,34%	15,66%	15,77%	16,40%	17,85%	16,01%
Ostali uzroci saobraćajnih nezgoda	1.902	2.029	2.041	2.154	2.098	2.032	12.256
	15,32%	15,15%	15,98%	15,47%	12,65%	12,20%	14,29%
Ukupno	12.415	13.397	12.769	13.923	16.585	16.651	85.740

Nasuprot statistici, višedecenijsko iskustvo koje sam stekao u istraživačkom radu i prilikom izrade brojnih veštačenja, kao i uvid u neke arhivirane pravosnažno rešene sudske predmete, pokazali su, da neslavna titula dominantnog, najčešćeg uzroka nezgoda pripada neopreznoj vožnji, a ne nepropisnoj i neprilagođenoj brzini.

Moja zapažanja, u saglasnosti su i sa rezultatima istraživanja sprovedenih u SAD, koja su sistematizovala šest uzroka saobraćajnih nezgoda, prema učestalosti javljanja:

1.      Odsustvo pažnje, rastrojstvo, i to, sa sledećom strukturom:

o      Umor, obaranje pogleda (12%

o      Razgledanje okoline, pejzaža (10%)

o      Gledanje u druga lica u vozilu (9%)

o      Manipulisanje radijom, CD-om (7%)

o      Pisanje i sl. (2%)

o      Čitanje i korišćenje mobilnog telefona nije posebno kvantifikovano, ali je istaknuto da su istraživanja pokazala da 85% vozača koristi telefon u vožnji, držeći ga u ruci,

2.     Zamor, mamurluk, teški kapci, zevanje, vrpoljenje, razdražljivost,

3.     Alkoholisanost,

4.    Prebrza vožnja,

5.     Agresivna vožnja i

6.     Vremenski uslovi

Budući da se statistički uzroci nezgoda evidentiraju praktično istog dana kada se nezgode i dogode, i to, od strane policajca, iako je za utvrđivanje stvarnog uzroka nezgode, multidisciplinarnom timu stručnjaka nekada potrebno i više godina, jasno je, da je statistički uzrok nezgoda netačan i kao takav, neupotrebljiv (pogledaj).

Tačan uzrok nezgoda na teritoriji Republike Srbije još uvek nije pouzdano utvrđen, te do njegove naučne identifikacije i verifikacije hipoteze o dominaciji neoprezne vožnje, kao ključnog uzroka, pozivam, sve "autoritete" u oblasti bezbednosti saobraćaja, ili bolje, one koji se tako osećaju, da dobro razmisle o tome kako informišu javnost, kako razrađuju i programiraju preventivne mere za poboljšanje bezbednosti saobraćaja, kao i da potraže pravi put ka spoznaji razloga lošeg stanja u ovoj oblasti i iznađu način za poboljšanje tog nepovoljnog stanja.

Sve ostale molim za podršku, komentar i bilo kakvu sugestiju, vezanu za način poboljšanja bezbednosti saobraćaja u Srbiji.

U nekom od narednih blogova, izložiću i neke konkretne ideje, predloge.

VEŠTAČENJA SU BITAN, ALI I ZAPOSTAVLJEN IZVOR PODATAKA O UZROCIMA NEZGODA

Veštačenja saobraćajnih nezgoda na kojima se zasnivaju pravosnazne sudske odluke, po svojoj prirodi su najbistriji izvori podataka iz kojih ističu najtačniji podaci o tim nezgodama, a naročito o njihovim saobraćajno-tehničkim uzrocima.

Osnovni zadatak saobraćajno-tehničkog veštačenja, u opštem slučaju je: da na osnovu raspoloživih polaznih podataka, prvenstveno materijalnih dokaza, prikupljenih na uviđaju saobraćajne nezgode, utvrdi saobraćajna obeležja relevantnih saobraćajnih situacija predmetne nezgode, precizira tok nezgode, tj. rekonstruiše proces odvijanja nezgode, analizira uslove za njeno izbegavanje i konačno, identifikuje uzrok nezgode prvog reda. 

Vestačenja povodom saobraćajnih nezgoda, osim veštaka saobraćajne struke, obavljaju i brojni eksperti drugih specijalnosti, primenjuci najsavremenije metode i alate. Njihov studiozan rad, nažalost, koristi se samo u tekućim sudskim postupcima, u kojima oni ispunjavju osnovni zadatak veštačenja, dok se potpuno zanemaruje ogroman potencijal tih urađenih veštacenja, sadržan u kvalitetnim podacima o nastalim saobraćajnim nezgodama, lociranim u arhivama pravosnažno rešenih sudskih predmeta. Zaobilaženjem ovih izvora i nekorišćenjem podataka koje nam oni nude, pre svega o uzrocima nezgoda, a naročito o onom dominantnom, praktično se odričemo mogućnosti da prepoznamo ne samo stvarne uzroke nezgode, vec i prave, odgovarajuće preventivne mere za poboljšanje bezbednosti saobraćaja.

Nekorišćenje raspoloživih podataka o uzrocima saobraćajnih nezgoda, naročito je važno za Srbiju, budući da je karakteriše:

• nepostojanje naučno-istraživačke institucije koja se ozbiljno bavi relevantnim pitanjima iz oblasti bezbednosti saobraćaja (u nekadašnjoj SFRJ, tu delatnost su nastojali da razviju, pre svih, nstitut “Kirilo Savić“ i Institut Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, koji su na teorijskom planu čak i uspevali da prate zbivanja u svetu, a u istraživačkom delu, da u skladu sa raspoloživim, malim finansijskim sredstvima dođu i do nekih relevantnih saznanja, medutim, danas je istraživacki rad praktično zamro, što se u krajnjem i očituje upravo kroz zanemarivanje veštačenja kao bitnog izvora podataka, kao i prevashodnog korišćenje raspoloživih statističkih podataka), 

• raspolaganje ograničenim, malim finansijskim sredstvima za obavljanje kvalitetnih, naročito eksperimentalnih istraživanja, koja okolnost nalaže racionalnije korišćenje raspoloživih izvora podataka (svaki uviđaj saobraćajne nezgode i potonji ekspertski rad na planu utvrđivanja uzroka nezgode, trebalo bi tretirati kao faze istraživačkog rada u oblasti bezbednosti  saobraćaja...), 

• netačna statistika podataka o uzrocima saobraćajnih nezgoda, izmedu ostalog i zbog toga, što se statistički uzrok saobraćajne nezgode utvrđuje na dan njenog događanja i što se to čini od strane policajca, iako je za rasvetljavanje stvarnog uzroka saobraćajne nezgode često potrebno učešće brojnih stručnjaka, različitih specijalnosti, kao i značajno vreme, koje se u sudskoj praksi Srbije, ne retko meri i godinama...

Posledica ovakvog stanja, tj. prevashodnog korišćenja statističkih izvora podataka je: netačna identifikacija dominantnog uzroka nezgode, preduzimanje neodgovarajućih mera prevencije i u krajnjoj konsekvenci, nepovoljno stanje bezbednosti saobracaja.

Pozivam sve da mi se pridruže u pronalaženju pravog načina za oživljavanje i afirmisanje veštačenja u ulozi izvora podataka o uzrocima nezgoda i njihovih pratećih okolnost, kako bi se što pre pristupilo i kokretnom istraživanju uzroka saobraćajnih nezgoda u Srbiji u cilju stvaranja uslova za trajnije poboljšanje bezbednosti saobraćaja.