SAOBRAĆAJNO-TEHNIČKIM VEŠTAČENJEM MOGU SE DOKAZIVATI I ŠTETE UZROKOVANE NEKVALITETNIM UVIĐAJEM

Ideja, da se saobraćajno-tehnička veštačenja koriste kao dokazna sredstva za utvrđivanje osnova štete prouzrokovane nekvalitetnim uviđajem, i to, u okviru novih parničnih procesa protiv države, proistekla je iz sledećih zapažanja:

• da se već duži niz godina odvijaju dugotrajni sudski postupci, uslovljeni, između ostalog, i nedovoljno kvalitetnim uviđajima i na njima utvrđenim nekvalitetnim materijalnim dokazima, koji su kao takvi, direktno uticali na utvrđivanje netačnog činjeničnog stanja i javljanje brojnih neželjenih posledica, koje se mogu iskazati i u vidu štete,
• da se metode i alati, kojima se obavljaju uviđaji, nedovoljno razvijaju, ili bolje, znatno zaostaju za mogućnostima koje pružaju nove tehnologije,
• da su nekvalitetni uviđaji prisutni i u krivičnoj sferi,
• da dosadašnje uviđaje karakteriše nedovoljna objektivnost i proverljivost prikupljenih materijalnih dokaza, na čemu inače insistira svaki standard kvaliteta, 
• da je saobraćajno-tehničko veštačenje komplement uviđaja i pravo dokazno sredstvo za vrednovanje njegovog kvaliteta, jer najtačnije tumači materijalne dokaze koji se fiksiraju na mestu nezgode, u okviru uviđaja.

Prirodna, tesna povezanost uviđaja i veštačenja 

Saobraćajno-tehničkim veštačenjem, u opštem slučaju, rekonstruiše se proces saobraćajne nezgode i utvrđuje uzrok njenog nastanka, tj. osnov štete, koju je nezgoda proizvela. Identifikacijom tzv.prve opasne situacije i utvrđivanjem njenih saobraćajnih obeležja (položaja, brzine i načina kretanja učesnika u nezgodi), praktično se prepoznaju ponašanja učesnika u toj i takvoj situaciji, naročito ono ponašanje, koje je neposredno i uslovilo nastanak predmetne nezgode.  

Tesna povezanost saobraćajno-tehničkih ekspertiza i uviđaja nezgoda, koja se, u praksi razvijenih zemalja ispoljava kroz realizaciju pojedinih postupaka ekspertize u okviru samog uviđaja (na primer utvrđivanje brzine vozila, obavljanje tzv. saobračajnih eksperimenata i sl.), ukazuje i na realnost oživljavanja nove uloge veštačenja.

Saobraćajno-tehničko veštačenje je neposredni "korisnik" rezultata uviđaja, njegov komplement. Stepen važnosti veštačenja opada, sa porastom kvaliteta uviđaja i obrnuto, neprirodno raste sa padom kvaliteta prikupljenih materijalnih dokaza na uviđaju, a što je karakteristično za dosadašnju praksu u našoj zemlji. Budući da se u okviru ovih ekspertiza najtačnije tumače upravo oni materijalni dokazi koji se fiksiraju na mestu nezgode i na kojima se baziraju sudske odluke (kriminalističko-tehnički aspekt nezgoda je sekundaran, jer mali broj učesnika u nezgodi napušta mesto nezgode), to je veštačenjem moguće i prepoznati osnov štete, prouzrokovane nekvalitetnim uviđajem.  

U budućim parnicama protiv države, veštacima saobraćajne struke mogao bi se poveriti zadatak da ispitaju kvalitet prikupljenih materijalnih dokaza na uviđaju nezgode, pa i kvaliteta uviđaja u celini i tako utvrde osnovanost štete, ispoljene kroz netačno činjenično stanje i/ili prekomerno trajanje sudskog postupka. Taj zadatak mogao bi se svesti i na razmatranje samo neke od karakteristika kvaliteta uviđaja, recimo, potpunosti prikupljenih materijalnih dokaza na uviđaju nezgode i izjašnjavanje veštaka na okolnost uticaja te karakteristike na ostvarenu tačnost činjeničnog stanja i trajanje dokaznog postupka. Primera radi, u dosadašnjoj praksi, daljina vidljivosti, koja je često najznačajniji parametar za rasvetljavanje uzroka nezgoda, koje su se dogodile u noćnim uslovima vožnje, uopšte se i ne utvrđuje na uviđaju. Budući da vrednost ovog parametra zavisi od brojnih faktora, čiji uticaj još uvek nije dovoljno istražen, na uviđaju se praktično propušta prilika da se daljina vidljivosti eksperimentalno utvrdi i tako preduprede brojne ekspertize u potonjim sudskim postupcima i skrati trajanje tih postupaka (VideoCAD metoda Centra za veštačenje "STV" može se koristiti u tu svrhu)...  

Aktiviranjem nove uloge saobraćajno-tehničkog veštačenja, obezbedio bi se i dokaz o mogućem kraćem trajanju sudskog postupka, ostvarenim suvišnim dopunskim i kontrolnim veštačenima, tj. spoznalo bi se ključno uporište postojanja osnova posmatranog vida štete. Dakle, ne radi se o nekom novom "hiperveštačenju", već o proveri uticaja ostvarenog uviđaja nezgode slabijeg kvaliteta na štetu, koju je proizveo.  

Prepoznatljivost osnova štete, prouzrokovane nekvalitetnim uviđajem

Valjanost ideje, moguće je sagledati i kroz ostvarivost osnovnih koraka, koji vode do posmatranog osnova štete, a to su:

• analiza i ocena upotrebne vrednosti veštačenja, obavljenog u konkretnom predmetu, tj.stepena njegovog korišćenja u prvosnažnoj sudskoj odluci,   
• uporedna analiza ostvarenog i potrebnog broja veštačenja, njihovog trajanja, obuhvata, primenjenih metoda, kao i usklađenosti veštačenja sa mogućnostima koje proizlaze iz raspoloživih materijalnih dokaza kao polaznih podataka,
• analiza i ocena kvaliteta prikupljenih materijalnih dokaza na uviđaju saobraćajne nezgode i propuštenih mogućnosti za poboljšanje kvaliteta tih dokaza i uviđaja u celini. 

Do detaljne razrade ideje, koju bi trebalo da izvrši multidisciplinarni tim stručnjaka, svrsishodno je još nešto reći o samom vrednovanju kvaliteta materijalnih dokaza. 

Utvrdivost kvaliteta materijalnih dokaza, saobraćajno-tehničkim veštačenjem

U okviru uviđaja saobraćajne nezgode prikupljaju se brojni i različiti podaci, počev od opštih podataka o nezgodi, učesnicima u nezgodi, prostorno-ambijentnim i vremenskim okolnostima (o saobraćajnici, signalizaciji, karakterističnim objektima, atmosferskim prilikama, i posebno, uslovima preglednosti, vidljivosti i kočenja, koji se još uvek samo načelno definišu bez tzv. eksperimentalne provere), preko podataka o tragovima vožnje, kočenja, zanošenja, klizanja, grebanja, prevrtanja i sl, koji direktno "govore" o položaju, brzini i načinu kretanja učesnika u nezgodi, zatim podataka o položaju otpalih delova i materijala sa vozila, zaustavnim pozicijama učesnika u nezgodi, tragovima na vozilima i objektima, te podataka iz raznih video i tahografskih zapisa, sve do podataka o vrsti, lokaciji i stepenu povreda lica, tragovima na njihovoj odeći, obući i sl.

Dakle, široka je lepeza materijalnih dokaza koji se utvrđuju na uviđaju, pri čemu je njihov značaj različit i promenjiv i što je najvažnije, uočljiv tek u fazi izrade ekspertize nezgode.

Kvalitet materijalnih dokaza, utvrđenih na uviđaju saobraćajne nezgode, moguće je utvrđivati razmatranjem njihovih karakteristika, kao što su: reprezentativnost, potpunost, tačnost i  razumljivost. Ove pak karakteristike, mogu se prepoznati saobraćajno-tehničkim veštačenjem, budući da se nalaz i mišljenje veštaka, zasniva upravo na materijalnim dokazima, utvrđenim na uviđaju nezgode (veoma značajna karakteristika uviđaja kao što je blagovremenost obezbeđivanja materijalnih dokaza, izlazi iz okvira veštačenja).

Uporednom analizom materijalnih dokaza, vezanih za konkretnu nezgodu i sobraćajnih obeležja obavljenog veštačenja, mogu se utvrditi navedene karakteristike materijalnih dokaza, a time i ključni kriterijumi za ocenu osnova štete, prouzrokovane uviđajem. Tačnije, saobraćajnim obeležjima relevantnih situacija nezgode, utvrđenih u okviru veštačenja, mogu se precizirati karakteristike kvaliteta prikupljenih materijalnih dokaza na uviđaju te nezgode, a na osnovu njih i oceniti uticaj tih i takvih karakteristika na utvrđeno činjenično stanje i osnovanost trajanja sudskog postupka, tj. na osnovanost štete prouzrokovane obavljenim uviđajem.

Dakle, dostignuti stepen razvoja novih tehnologija i stečena znanja u oblasti uviđaja saobraćajnih nezgoda i saobraćajno-tehničkog veštačenja, nedvosmisleno ukazuju na neiskorišćenu mogućnost obavljanja kvalitetnijih uviđaja, koji daju objektivnije i proverljivije podatke i zadovoljavaju visoke standarde kvaliteta. Budući da je saobraćajno-tehničko veštačenje prirodni nastavak uviđaja, njegov komplement i najoštriji kritičar, ali i njegov najtačniji tumač, to se i veštačenje može smatrati odrediteljem kvaliteta uviđaja i konkretnih šteta, uzrokovanih njime.

Naadam se da će predložena ideja uskoro prerasti u detaljno rešenje koje će se primeniti u praksi i tako započeti svoje delovanje u pravcu podsticanja države, tj. policije na planu poboljšanja kvaliteta uviđaja saobraćajnih nezgoda, eliminacije nepotrebnih zastoja u saobraćaju i obezbeđivanja kvalitetnijih materijalnih dokaza, tj.smanjivanja razmatranog novog vida štete...